Математика у облацима
  • ПОЧЕТНА
    • Размишљање
    • Креативно рaзмишљање
  • МАРТ2021
  • РАЗРЕД
    • Пети разред >
      • Понови градиво 4. разреда
      • Дељивост бројева >
        • Дељивост - Интерактивна вежбања
        • Растављање на просте чиниоце
        • НЗД и НЗС
        • Дељивост-интерактивна презентација
        • Дељивост - КВИЗ
      • Скупови
      • Вежбај за 1. писмени
      • Основни појмови геометрије >
        • Геометрија и уметност
      • Угао
      • Разломци >
        • Проширивање и скраћивање разломака
        • Упоређивање разломака
    • Шести разред >
      • ЦЕЛИ БРОЈЕВИ >
        • Упоређивање целих бројева
        • Сабирање и одузимање целих бројева
        • Множење и дељење целих бројева
        • Бројевни изрази са целим бројевима
        • Додатна вежбања
      • ТРОУГАО >
        • Врсте троуглова
      • Рационални бројеви >
        • Сабирање и одузимање рационалних бројева
        • Координатни систем
        • Проценти
      • Четвороугао
      • Површина троугла и четвороугла >
        • Површина паралелограма
        • Површина троугла
        • Површина трапеза
        • Површина четвороугла с нормалним дијагон
        • Површина било ког четвороугла
        • Површина фигуре
      • КВИЗ или ТЕСТ
    • Седми разред >
      • Реални бројеви
      • Питагорина теорема >
        • Примена Питагорине теореме
      • Степен
      • Полиноми; Зависне величине >
        • Полиноми - интерактивна вежбања
      • Круг
    • Осми разред >
      • Призма >
        • Задаци за вежбање
      • Линеарна функција
      • Систем две лин. једначине са две непознате
      • КУПА
      • ЗАВРШНИ ИСПИТ
  • Вежбање кроз игру
    • Квизоманија
    • МОЗГАЊЕ
  • МАТЕМАТИЧАРИ
    • Ератостен
    • Гаус
    • Питагора
    • Декарт
    • Архимед
    • Талес
  • eTwinning
    • Пројекти >
      • Nice to meet you
      • Interactive European Pathway
      • Discovering Mechanics: Louis Renault
      • FREE ADMISSION >
        • How can...
    • Амбасадор >
      • Шта ради eTwinning амбасадор
      • Активности
  • ЗАДАЦИ СА ТАКМИЧЕЊА
    • Школско
    • Општинско
    • Градско
    • Државно
  • ВИШЕ ОД ИГРЕ
    • ПРОЈЕКТИ
    • Лице за креативце
  • БЛОГ
  • КОНТАКТ
Picture
Picture
   
  

​

По завршетку школе преселио се у Париз и после неког времена уписао је Универзитет у Пуатијеу. Дипломиравши права 1616, пријавио се за војну школу у Бредау. 1618. године почео је да учи математику и механику код холандског научника Исака Бекмана, спознајући јединство природних наука. После две године проведене у Холандији, путовао је по Европи да би се 1619. године прикључио Баварској војсци.

​У периоду од 1620. до 1628. године Декарт је путовао по Европи, боравећи у Чешкој, Мађарској, Немачкој, Холандији и Француској.

Декарт се временом уморио од силних путовања и одлучио да се скраси. Дуго је бирао земљу која би одговарала његовој природи и на крају се одлучио за Холандију. Ту је живео током следећих двадесет година. 1649. године шведска краљица Кристина убедила је Декарта да дође у Стокхолм.

Picture
Picture
Двадесеттрогодишња краљица је желела да црта тангенте у пет сати ујутру, тако да је Декарт разбио своју животну навику устајања у једанаест сати.

​Желећи да својим саветима утиче на ћудљиву владарку тада моћне земље како би тиме учинио нешто за мир у свету, Декарт је подносио сурове услове у земљи стена и глечера. После само неколико месеци проведених на хладној северној клими, ходајући свако јутро до палате, Декарт је умро 11. фебруара 1650. године од запаљења плућа, у педесет и четвртој години.
Picture
Био је француски философ, теолог и  математичар чије  је дело  Геометрија (La geometrie) поставило темеље данашњој аналитичкој  геометрији. Декартов правоугли координатни систем користи се у математици за једнаозначно дефинисање положаја тачака у равни. Карактеристика овог система је да су његове координатне осе међусобно нормалне. Рене Декарт је, између осталих ствари, покушао да споји алгебру и еуклидску геометрију. Овај рад је много утицао на развој аналитичке геометрије, рачуна и картографије.

Он је зачетник и нововековног философског правца -  рационализма, У Медитацијама о првој филозофији изводи оно прво сигурно сазнања и уобличава га у чувено Cogito ergo sum став који ће  значити изворни преокрет у нововековној европској мисли. 

Декарт је веровао да једино математика представља сигурно знање, па је зато тврдио да све мора бити засновано на њој.

У Речи о методи Декарт је први пут формулисао темељне принципе своје филозофије: радикалну сумњу из које следи увид cogito, ergo sum (мислим, дакле јесам). Могу сумњати у све, али сам чин сумње говори да ја као сумњајући морам постојати.


Powered by emaze

Powered by Create your own unique website with customizable templates.