|
По завршетку школе преселио се у Париз и после неког времена уписао је Универзитет у Пуатијеу. Дипломиравши права 1616, пријавио се за војну школу у Бредау. 1618. године почео је да учи математику и механику код холандског научника Исака Бекмана, спознајући јединство природних наука. После две године проведене у Холандији, путовао је по Европи да би се 1619. године прикључио Баварској војсци.
У периоду од 1620. до 1628. године Декарт је путовао по Европи, боравећи у Чешкој, Мађарској, Немачкој, Холандији и Француској. Декарт се временом уморио од силних путовања и одлучио да се скраси. Дуго је бирао земљу која би одговарала његовој природи и на крају се одлучио за Холандију. Ту је живео током следећих двадесет година. 1649. године шведска краљица Кристина убедила је Декарта да дође у Стокхолм. |
|
|
Двадесеттрогодишња краљица је желела да црта тангенте у пет сати ујутру, тако да је Декарт разбио своју животну навику устајања у једанаест сати.
Желећи да својим саветима утиче на ћудљиву владарку тада моћне земље како би тиме учинио нешто за мир у свету, Декарт је подносио сурове услове у земљи стена и глечера. После само неколико месеци проведених на хладној северној клими, ходајући свако јутро до палате, Декарт је умро 11. фебруара 1650. године од запаљења плућа, у педесет и четвртој години. |
Био је француски философ, теолог и математичар чије је дело Геометрија (La geometrie) поставило темеље данашњој аналитичкој геометрији. Декартов правоугли координатни систем користи се у математици за једнаозначно дефинисање положаја тачака у равни. Карактеристика овог система је да су његове координатне осе међусобно нормалне. Рене Декарт је, између осталих ствари, покушао да споји алгебру и еуклидску геометрију. Овај рад је много утицао на развој аналитичке геометрије, рачуна и картографије.
Он је зачетник и нововековног философског правца - рационализма, У Медитацијама о првој филозофији изводи оно прво сигурно сазнања и уобличава га у чувено Cogito ergo sum став који ће значити изворни преокрет у нововековној европској мисли.
Декарт је веровао да једино математика представља сигурно знање, па је зато тврдио да све мора бити засновано на њој.
У Речи о методи Декарт је први пут формулисао темељне принципе своје филозофије: радикалну сумњу из које следи увид cogito, ergo sum (мислим, дакле јесам). Могу сумњати у све, али сам чин сумње говори да ја као сумњајући морам постојати.
Он је зачетник и нововековног философског правца - рационализма, У Медитацијама о првој филозофији изводи оно прво сигурно сазнања и уобличава га у чувено Cogito ergo sum став који ће значити изворни преокрет у нововековној европској мисли.
Декарт је веровао да једино математика представља сигурно знање, па је зато тврдио да све мора бити засновано на њој.
У Речи о методи Декарт је први пут формулисао темељне принципе своје филозофије: радикалну сумњу из које следи увид cogito, ergo sum (мислим, дакле јесам). Могу сумњати у све, али сам чин сумње говори да ја као сумњајући морам постојати.
