АРХИМЕД
|
|
Архимед је рођен око 287. године пре н.е. у Сиракузи, тада најнапреднијем граду на Сицилији. Рођен је у породици високог рода. Никад нису имали финансијских потешкоћа. Његов отац Фридија био је астроном, па је Архимед још од малих ногу учио како да врши астрономска осматрања и користи разну опрему. Због финансијско доброг положаја његове породице Архимед је стицао од првих година свог живота огромно знање из неколико области.
У времену Архимедове младости Александрија је била центар нове хеленистичке културе. У њему се налазио академски истраживачки центар који се звао „Музејон“. У свом саставу је имао музеј, библиотеку, неколико универзитетских сала, посебне одаје за научнике који су ту живели и радили, као и ботаничку и зоолошку башту. Ту је Архимед започео низ озбиљних научно-истраживачких активности, као и склапање нових пријатељстава са Kононом и Ератостеном. |
Током свог богатог и истраживању посвећеног живота Архимед је имао доста радова. За разлику од тадашњих мислилаца који су се бавили науком у апстрактном смислу, Архимед је преферирао практичне радове. Због тога није навеликом броју радова стављао своју ознаку- Чак је за себе говорио да га је срамота што га интересују друге области осим математике. Бавио се не само математиком, већ и астрономијом и физиком. Његова генијалност је била надалеко чувена. Чак је Сиракушки владар Хијерон ИИ био одушевљен и поверио му важне задатке (као што је да утврди дали се његова круна састоји само из злата или и из сребра, да смисли и направи оружја за одбрану града …).
|
II Пунски рат се завршио поразом Сиракужана и то на необичан начин, а највише захваљујући лукавости Римског комаданта Марцела (званог Римски Мач). Грађани Сиракузе су били прилично потиштени због неочекиваног пораза након много година успешног одолевања непријатељу уз помоћ Архимедовог оружја. Архимед је био скоро једина особа која је и даље била окупирана својим истраживањима као и пре рата. Једног дана, када је римски војник згазио његов цртеж који је нацртао на земљи, Архимед је узвикнуо: „Не квари ми кругове!“. Војник се увредио због овог коментара и исукао мач. Тако се завршио живот овог седамдесетпетогодишњака који је читав живот посветио проучавању и истраживању.
|
Његов допринос науци је огроман и ево само неколико примера који ће то илустровати: број пи (π), запремина и површина лопте, закон полуге, закон о телима потопљеним у течност, пужна пумпа, катапулт… Велики број његових изума је нашао примену у скоро свему – од пољопривредних алатки до оружја.
Један од његових најинтересантнијих изума који су нашли своју примену као оружје у тадашњој војсци Сиракузе, било је „Архимедови топлотни зраци“. То је био уређај на коме се налазило једно шестострано и друго, мање, четворострано огледало, која су одбијала сунчеву светлост у једно централно жариште. Архимед је, након проучавања парабола, дошао до сазнања о жаришту конкавних огледала и знао је да може да се користи за концентрисање сунчеве енергије и тако изнезади непријатељ. Помоћу тог уређаја успешно су спаљивали непријатељске бродове који би се приближили утврђењу. Своју примену овеј изум је нашао у II Пунском рату против Римљана. Мит говори да је домет био једнак домету испаљене стреле (неких 50-ак метара).
У модерним временима било је пуно дискусија и покушаја да се Архимедов подвиг понови. Рене Декарт је одбацио мит о топлотним зрацима као нетачан. Дискусије су указивале да је Архимед користио огледала од полиране бронзе и бакра. Огледало се користи још од давних времена. Људи су много година касније смислили огледало какво данас знамо. До тад су користили полирани метал као огледало.
Један од његових најинтересантнијих изума који су нашли своју примену као оружје у тадашњој војсци Сиракузе, било је „Архимедови топлотни зраци“. То је био уређај на коме се налазило једно шестострано и друго, мање, четворострано огледало, која су одбијала сунчеву светлост у једно централно жариште. Архимед је, након проучавања парабола, дошао до сазнања о жаришту конкавних огледала и знао је да може да се користи за концентрисање сунчеве енергије и тако изнезади непријатељ. Помоћу тог уређаја успешно су спаљивали непријатељске бродове који би се приближили утврђењу. Своју примену овеј изум је нашао у II Пунском рату против Римљана. Мит говори да је домет био једнак домету испаљене стреле (неких 50-ак метара).
У модерним временима било је пуно дискусија и покушаја да се Архимедов подвиг понови. Рене Декарт је одбацио мит о топлотним зрацима као нетачан. Дискусије су указивале да је Архимед користио огледала од полиране бронзе и бакра. Огледало се користи још од давних времена. Људи су много година касније смислили огледало какво данас знамо. До тад су користили полирани метал као огледало.
