Ниједна учионица није иста.
Ни у обичним учионицама зидови нису битни, ако наставник "држи" вашу пажњу. Занемарићете што није кречено већ годинама, нећете се сећати ни боје зидова, паноа, ама баш ничега, уколико активнио учествујете у стицању сопственог знања.
А ако сте на час дошли само као "туриста", е онда ће бити потпуно друга ситуација. Код туристе који је дошао само да се одмори и ништа више (не жели да посети знаменитости, да научи нешто ново о култури, историји средине у коју је дошао, посети музеј, галерију и томе сл.) приче сигурно неће мањкати. Човек у доколици воли да упознаје нове људе, размењује са њима мање/више небитне приче. Такав "присутан на часу" ће видети и да је "Пера" у четвртој клупи управо заменио са другарицом из клупе оловку, да је позади у горњем левом углу учионице паучина иако седи у првој клупи до врата и ко зна још шта све не. Када имате превише слободног времена онда загледате и обраћате пажњу и на потпуно неважне ствари иако се испред вас дешава "откриће столећа". ЈА НЕ ЖЕЛИМ ТАКВЕ ЂАКЕ!
Знам, знам мора и таквих бити. Али ако баш мора нека их буде ретко.
Ако ће ми у томе помоће виртуелна учионица макар и само 1% спремна сам и за такав изазов. Желим да у ову учионицу свраћају и да јој се враћају кад год имају потребу да нешто понове, ново науче, провере своје знање, добију инспирацију, нешто прочитају,...
Желим да је направим да буде таква да у њој може нешто за себе да пронађе и онај ко не воли математику, али и онај ко мисли да је математика најважнија ствар на свету. Да ли ђу успети у својој намери? Ко зна? Вреди покушати.