Не сећам се када и како сам почела да трагам за новим алатима. У ствари знам! Онога тренутка када је "чаробна кутија" звана рачуна била повезана на интернет и када се чуо типичан звук за тадашњи облик повезивања. Старији читаоци ће се сетити оног пиштања приликом Dial up-a, који је омогућио да интернет постане мој прозор у свет.
То и није било баш тако давно, дакле, сигурно у овом веку. :)
Али кад се осврнем уназад и почнем да размишљам/набрајам шта се све у међувремену појавило ново када је технологија у питању готово се "уплашим" од разноликости.
Ја сам одрастала уз TV, радио касетофон, грамофон, мини линију/музички стуб, видео рикордер, вокмен и то је то. Тек када сам одрасла код нас су се појавили: пејџер, мобилни телефон, PC рачунар, mp3, memory stick, CD/DVD, DVD player, smart phone, smart TV, лаптоп, таблет, ... Иако се чини да је током мог детињства било доста различитих уређаја све то данас стаје у један осредњи мобилни телефон.
Са web алатима (Wikis, Mahara, ...) сам се први пут боље упознала на мом првом онлајн семинару 2011. године. Од тада их испробавам, примењујем, одбацујем или им се с времена на време поново враћам. Много интезивније од пре 3-4 године када сам видела један Glogster и пожелела и сама да направим. Чак и платила годишњу чланарину за себе као наставника, а да моји ученици могу бесплатно да га користе. Како интернет бива све поузданији то моји апетити за новим алатима постају све већи. Од када сам пре скоро 2 године почела да сарађујем са колегама широм Европе преко eTwinning платформе овладала сам и ја и моји ученици многим web 2.0 алатима (Padlet, Animoto, Voki, Tricider, Kahoot. Plickers, Kizoa, Thinglink, ZeeMaps, Google Docs, Google Hangout, Pool Everywhere, Wordle, Doodle, Dropbox,...).
Веб алати за сваког наставника могу се наћи и на http://www.docurated.com/101-free-free-try-online-collaborative-learning-tools-teachers-educators#1

Ниједна учионица није иста.
Ни у обичним учионицама зидови нису битни, ако наставник "држи" вашу пажњу. Занемарићете што није кречено већ годинама, нећете се сећати ни боје зидова, паноа, ама баш ничега, уколико активнио учествујете у стицању сопственог знања.

А ако сте на час дошли само као "туриста", е онда ће бити потпуно друга ситуација.  Код туристе који је дошао само да се одмори и ништа више (не жели да посети знаменитости, да научи нешто ново  о култури, историји средине у коју је дошао, посети музеј, галерију и томе сл.) приче сигурно неће мањкати. Човек у доколици воли да упознаје нове људе, размењује са њима мање/више небитне приче. Такав "присутан на часу"  ће видети и да је  "Пера" у четвртој клупи управо заменио са другарицом из клупе оловку, да је позади у горњем левом углу учионице паучина иако седи у првој клупи до врата и ко зна још шта све не. Када имате превише слободног времена онда загледате и обраћате пажњу и на потпуно неважне ствари иако се испред вас дешава "откриће столећа". ЈА НЕ ЖЕЛИМ ТАКВЕ ЂАКЕ!
Знам, знам мора и таквих бити. Али ако баш мора нека их буде ретко.

Ако ће ми у томе помоће виртуелна учионица макар и само 1% спремна сам и за такав изазов. Желим да у ову учионицу свраћају и да јој се враћају кад год имају потребу да нешто понове, ново науче, провере своје знање, добију инспирацију, нешто прочитају,...

Желим да је направим да буде таква да у њој може нешто за себе да пронађе и онај ко не воли математику, али и онај ко мисли да је математика најважнија ствар на свету. Да ли ђу успети у својој намери? Ко зна? Вреди покушати.